Depresija

 

Pomoc kod depresije

Depresija je jedno ozbiljno stanje koje može ostaviti drastične posledice na vaš društveni, ljubavni, pa i poslovni život. Ako mislite da će depresiju izlečiti neko čudo bez vaše intervencije varate se. Čekanje i odgađanje lečenja je najgora stvar koji možete uraditi.

Kako pomoci kod depresiju?

Iako se tako ne čini depresivnim umovima, depresija je vrlo izečiva bolest. Do 90% pacijenata reaguje pozitivno na razne oblike lečenja. Nekada je psihoterapija ili odlazak psihologu na savetovanje sve sto je potrebno, ali pored toga postoji široka lepeza antidepresiva i drugih alternativa za lečenje depresije. Najsigurniji put ka izlečenju je odlazak psihijatru ili psihologu što je ujedno i preporuka ove bloga, postoje i alternative.
Ovdje ću opisati 6 koraka s kojima možete pokušati prirodno sanirati depresiju. To su u većini slučajeva stvari koje depresivni ljudi ne rade nikako ili ne rade u dovoljnoj meri zbog toga što nas moderan način života sve više udaljava od stvari koje smo nekada radili svakodnevno. Sledećih 6 koraka su razlog zašto ljudi u Afričkim plemenima nisu depresivni iako žive u višestruko gorim uslovima nego mi.

1. Konzumacija omega 3 masnih kiselina

Naši preci su imali dijetu bogatu omega 3 masnim kiselinama i odnos omega-3 i omega-9 masnih kiselina im je bio približno 1:1 dok mi danas uzimamo otprilike 17:1 omega-9 u odnosu na omega-3. Iako je još u fazi istraživanja, omega-3 pokazuje obećavajuće rezultate u lečenju depresije. Pažljivo birajte omega-3 suplemente jer nisu svi efikasni.

2. Prestanite razmišljati o negativnim stvarima kad ste sami

Umesto toga nađite nešto čime ćete korisno okupirati svoj mozak: čitanje, sviranje instrumenta, kuvanje, slikanje…

3. Izlažite se prirodnom svjetlu u dovoljnoj meri

Ovo je važno da bi naš “telesni sat” bio sinhroniziran. To je ujedno i razlog zašto se mnogi ljudi zimi osjećaju puno lošije nego ljeti. Sunčeva svetlost je desetine puta jača od umjetne i ako provodimo cele dane unutar zatvorenog prostora naš biološki sat će postati zbunjen. Sunčeva svetlost je također zaslužna i za produkciju vitamina D. Svaki dan, bez obzira koliko je hladno, provedite pola sata vani jer čak i na oblačan dan prirodna svetlost je oko 10 puta jača nego ona u našim domovima.

4. Stimulišite ključne hemikalije u mozgu putem vežbe

Naši preci su provodili 3-4 sata svaki dan u napornom fizičkom radu ili pešačenju. To je možda nerealistično danas ali čak i 30 minuta šetnje tri puta sedmicno jednako je dobro u lečenju depresije kao i uzimanje antidepresiva Zoloft. Vežba povećava aktivnost neurotransmitera dopamina i serotonina koji su odgovorni za osjećaj sreće i smirenosti. Vjerovatno ste i sami primetili da se nakon naporne vježbe ili rada, iako ste fizički umorni, osjećate psihički dobro. Ovaj korak je verovatno najvažniji jer iza sebe ima mnogo dokaza i naucnih studija.

5. Provodite vreme u društvu i uspostavite pozitivne veze s ljudima

Naučne studije su pokazale da ljudi koji imaju širok krug poznanstava imaju bolju memoriju i sretniji su u proseku nego ljudi koji imaju uži krug poznanstava ili provode mnogo vremena sami.

6. Spavajte dovoljno i u regularnim intervalima

Potrebna količina sna dnevno ovisi od osobe do osobe ali odrasli ljudi bi trebali ciljati na 8 sati sna dnevno.

Holesterol

Šta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača - proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.

Šta je to dobar holesterol?

Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što više ima ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi.

Šta je to loš holesterol?

Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.

Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?

Kada su vrednosti LDL – lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada dođe do ovog začepljenja u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako je u mozgu do moždanog udara.

Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine – preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.

Šta su trigliceridi?

Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen. Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.

Šta može izazvati povećan holesterol?

Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?

Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče(redukcija unete macnoce), u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.

Tromb

Kvalitetnom ishranom smanjujete mogućnost nastanka tromba

Poznato je i u našem narodu da se slanina jede s belim lukom, to je zato što beli luk ima sposobnost da smanjuje nivo masti u krvi i razređuje krv, čime se smanjuje mogućnost nastanka tromba.
Iskustvo je pokazalo da ishrana bogata morskom ribom, maslinovim uljem, voćem, povrćem i venom - mediteranska ishrana - omogućava regulaciju nivoa masti u krvi i smanjenje mogućih komplikacija. Masne morske ribe su bogate omega 3 i omega 9 masnim kiselinama, za koje je utvrđeno da povoljno utiču na odnos dobrog i lošeg holesterola. Eskimi u svojoj ishrani pretežno koriste masne morske ribe i imaju najnižu stopu srčanih oboljenja i posledičnih komplikacija. Maslinovo ulje je bogato nezasićenim masnim kiselinama, koje omogućavaju povoljan nivo masti u krvi. Poznat je i francuski paradoks - naime Francuzi se hrane slično Nemcima, tj. u ishrani imaju zastupljene zasićene masti životinjskog porekla, ali za razliku od Nemaca piju vino posle jela.
Nauka je dokazala prisustvo polifenolnih jedinjenja iz semena grožđa, koja štite krvne sudove od oštećenja usled oksidacije masti .
Citrusno voće (limun, narandža, grejpfrut) je bogato bioflavonoidima, koji sprečavaju oksidaciju masti (u prirodi proces užeglosti) pod dejstvom raznih štetnih materija, zračenja, hemikalija, kojima smo svakodnevno izloženi.